HR - Ljudski Resursi - Srbija

U Srbiji najprimetniji rast radnika na onlajn platformama

U odnosu na ostale države iz okruženja Srbija je upravo ta koja prednjači. To pokazuju rezultati merenja „Gigmetra”, instrumenta koji je razvio tim Centra za istraživanje javnih politika zahvaljujući čijim alatima je moguće oslikati karakteristike onlajn radne snage i izmeriti platformsku ekonomiju u Srbiji i još nekoliko zemalja okruženja.

Posle Srbije, po ukupnom broju platformskih radnika sledi Rumunija, a potom i Severna Makedonija, Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Mađarska, na kraju i Hrvatska i Crna Gora. Ipak, nešto indikativniji pokazatelj, kako je objasnio Ljubivoje Radonjić, iz centra, može biti populacija gig-radnika na 100.000 stanovnika u svim zemljama.

– Tu već vidimo drugačiju raspodelu i u tom kontekstu Severna Makedonija ima najveći broj frilensera na 100.000 stanovnika, i potom se smenjuju Srbija, Albanija i Crna Gora. Što se tiče strukture radne snage po profesijama, najveći deo gig-radnika je u oblasti kreativnih usluga i multimedija – naveo je Radonjić.

Kada se posmatra polna struktura platformskog rada, dominantan je udeo muškaraca u svim zemljama regiona, pa i u Srbiji.

– U BiH je najveći udeo muškaraca u gig-populaciji radne snage, dok je zanimljivo da Albanija ipak stoji najbolje kada je reč o udelu žena u gig-populaciji. U Srbiji na deset radnika na platformi dolazi šest do sedam muškaraca, u odnosu na žene – podsetio je on.

U proseku muškarci ostvaruju bolje cene rada, poslujući na platformi. Poslednja analiza iz februara 2023. za Srbiju pokazuje da je u protekle dve godine došlo do toga da sada po radnom satu gig-radnice u proseku ostvaruju 86,6 odsto cene rada koju na istim platformama dobija jači pol, pokazala je analiza „Gigmetra”.

– Muškarci su dakle u poziciji da ostvare više cene rada za svoje usluge na platformi, pa u tom kontekstu imaju i veće prihode. Najnovije merenje pokazuje da je udeo žena u ukupno ostvarenim prihodima tek 25,6 odsto. Takav trend je prisutan i kod nas i u regionu – dodao je Radonjić.

Kada se posmatraju profesije, najveći disparitet između muškaraca i žena u Srbiji je u oblasti razvoja softvera i tehnologija. Jer, muškarci su mnogostruko zastupljeniji, sa 86,8 odsto.

S druge strane, žene su bolje plaćene u dve vrste profesija – oblastima kreativnih usluga i multimedija, kao i u administrativnim uslugama i unosu podataka.